BOLESTI I ŠTETOČINE ŠLJIVE

Najznačajnije bolesti šljive

Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova (Monilia spp.)

Ovo je oboljenje koje u godinama sa obilnim i čestim kišama u fenofazi cvetanja može uzrokovati velike direktne gubitke u prinosu.

U rano proleće može se ostvariti infekcija tek otvorenih cvetova. Zaraženi cvetovi su mrke boje i suvi. Preko sasušenih cvetova gljiva dospeva u grančice. Na grančicama nastaju ugnute eliptične pege. U slučaju prstenaste zaraze grančica dolazi do njihovog sušenja. Infekcija plodova ostvaruje se samo preko povreda. Inficirano tkivo razmekšava plodove. Plodovi gube vodu, suše se i pretvaraju u mumije.

Pri podizanju voćnjaka treba birati terene gde je moguće dobro provetravanje, zbog sušenja cvetova i grančica. Zaražene i mumificirane plodove obavezno treba ukloniti iz voćnjaka, i naravno obaviti rezidbu zaraženih grana i grančica. Neophodna je i primena fungicida. Obavezan je tretman pred otvaranje cvetova, a drugi tretman 5-7 dana posle prvog. U periodu kada je otvoreno 10-20 % cvetova.

Za suzbijanje ove bolesti mogu se koristiti fungicidi na bazi aktivnih materija: ciprodinil, prohloraz, tebukonazol itd.

Plamenjača šljive (Polystigma rubrum)

Ova bolest se ispoljava samo na listu. Na njemu se obrazuju pege različite veličine koje se međusobno spajaju, a ponekad prekriju celu površinu lista. Pege su u početku žućkaste, a kasnije postaju narandžaste i crvenkaste. Jače zaraženo lišće može prevremeno opasti u avgustu ili početkom septembra. Voćke slabe, plodovi ostaju sitniji, kiseli i opadaju. Mladari teško zdrvenjavaju, a cvetni pupoljci se teško obrazuju.

Kritičan period za zaražavanje je od početka listanja pa dve do tri nedelje posle precvetavanja. Tretiranje se izvodi najčešće posle precvetavanja. Ukoliko se radi o osetljivim sortama (požegača, čačanska lepotica), a listanje se dogodi pre cvetanja, tretman treba uraditi na početku cvetanja.

Za ovu namenu mogu se koristiti fungicidi na bazi kaptana, folpeta ili mankozeba.

Rogač šljive (Taphrina pruni)

Ovaj parazit je prisutan u skoro svim zasadima šljiva u našoj zemlji. Izuzetno je štetan u kišnim i prohladnim prolećima kada kod osetljivih sorata (požegača) može uništiti do 80 % zametnutih plodova. Parazit se razvija uglavnoom na plodovima. Ubrzo posle zametanja zaraženi plodovi počnu brzo da rastu i da se deformišu, dobijaju pasuljast oblik i bledozelenu boju. Krajem proleća na njihovoj površini se pojavljuje sivkasta prevlaka koja je praćena nekrozom. Plodovi postaju crni, osuše se i mogu da otpadnu.

Hemijsko suzbijanje se izvodi u toku mirovanja vegetacije pa se do faze pucanja pupoljaka mogu primeniti fungicidi na bazi bakra.

Rđa šljive (Tranzshelia pruni spinosae)

Parazit napada list, mladare, a vrlo retko plodove. Znaci bolesti se ispoljavaju krajem juna ili u toku jula. Na licu lišća se javljaju sitne svetlužute pege, a na naličju praškaste mrkocrvene gomilice nalik rđi. Obolelo lišće opada vrlo rano, mladari slabo zdrvenjavaju, a plodovi ostaju sitni. Ukoliko stabla šljive ostanu rano bez lišća u toku jeseni može doći do ponovnog listanja što iscrpljuje voćke i u toku zime čitava stabla, a i zasadi izmrzavaju i u takvim slučajevima štete su velike.

Za suzbijanje ove bolesti može se primeniti fungicid na bazi aktivne materije folpet.

Bakterijski rak koštičavog voća (Pseudomonas mors -prunorum)

Bakterijski rak iz godine u godinu zahvata sve više zasada koštičavog voća. Zaštita se preporučuje posebno u jesen i to fungicidima na bazi bakra.Većina bolesti na voćkama suzbija se od ranog proleća te tokom vegetacije, ali za neke je bolesti obavezno i tretiranje na jesen, u vreme opadanja lišća. Jedna od njih je i bakterijski rak koštičavoga voća.Reč je o bakterijskoj bolesti koja se pojavljuje na većini koštičavih voćaka, odnosno šljivama, višnjama, trešnjama i breskvama.Uzročnik je bakterija Pseudomonas mors-prunorum. Znakovi bolesti javljaju se na granama i kori u vidu rak-rana i hipertrofija okolnog tkiva uz obilno lučenje smole. Do zaraze dolazi tokom jeseni, u vreme opadanja lišća kroz lisne ožiljke i u proleće u vreme cvetanja.

S obzirom na vreme zaraze, najvažnije je izvršiti tretiranje u fazi opadanja lišća i to fungicidima na bazi bakra. Smatra se da je bakterijski rak najopasnija bolest koštičavog voća jer nema efikasnih mera zaštite kad bolest zahvati zasad, a ponekad može izazvati i potpuno sušenje voćnjaka.

Štetočine šljive

Šljivine ose (Hoplocampa flava i Hoplocampa minuta)

Rasprostranjene su u svim regionima gde se gaji šljiva. Obe vrste imaju po jednu generaciju godišnje. Prezimljuju u zemlji u stadijumu larve na dubini do 10 cm. Hrizalidacija nastaje u rano proleće, a eklozija odraslih kada je temperatura zemljišta na dubini od 5-10 cm bude 10˚C. Fenofaza razvoja šljive u to vreme je cvetanje ili precvetavanje. Posle dopunske ishrane ženke polažu jaja u čašicu poluotvorenih ili otvorenih cvetova. Ispiljene larve prodiru u tek formiran plod i hrane se unutrašnjim sadržajem plodića. Oštećeni plodovi opadaju, a odrasle larve napuštaju plodove i u zemlji, na dubini od 5-10 cm ispredaju kokon i prezimljavaju.

Zbog toga je obrada zemljišta oko voćaka u jesen veoma važna jer doprinosi smanjenju intenziteta napada ose u narednoj godini. Primenu insekticida treba sprovoditi u fenofazi precvetavanja šljive, kada je 2/3 kruničnih listića otpalo i kada cvetovi šljive nisu više atraktivni za pčele.

Za suzbijanje šljivine ose mogu se primenti insekticidi na bazi deltametrina, dimetoata.

Šljivin smotavac (Cydia funebrana)

Štete čini gusenica koja se ubušuje u plod. Mnogo plodova opadne, a u zrelim plodovima se mogu naći gusenice. Zeleni plodovi koje napada prva generacija šljivinog smotavca, mogu prevremeno dobiti plavu boju i opadaju. Prisustvo gusenice u plodu može se prepoznati po smolotočini koja se formira na mestu ubušivanja štetočine u plod. Prezimljava kao gusenica na skrovitim mestima na granama i deblu voćaka. U proleće nastaju leptiri koji polažu jaja na plodove. Ispiljene gusenice se ubušuju u plod, završavaju razviće za dvadesetak dana, napuštaju plod i odlaze na skrovita mesta na stablu ili zemljištu. Leptiri nove generacije pojavljuju se tokom leta i njihove gusenice čine štete na već zrelim plodovima. U nekim godinama može se javiti i treća generacija.

Preporučuje se primena insekticida iz grupe regulatora razvoja u vreme masovnog leta leptira prve generacije. Za ovo treba koristiti feromonske klopke.

Za suzbijanje šljivinog smotavca treba koristiti insekticide na bazi hlorpirifosa ili lambda cihalotrina.